Павле Аршинов
(Велики Бечкерек (Зрењанин), 1855 – Загреб, 1930)
Професор, писац, члан “Привредниковог” Патроната. Завршивши студије природних наука (а слушао је и педагогију и филозофију) као питомац Текелијине задужбине у Прагу и Пешти, Павле Аршинов је прешао у Србију, гдје је радио као професор гимназије. Када 1897. године Српско привредно друштво “Привредник” започиње с радом, Аршинов одлази у Загреб да помогне око покретања рада друштва као и Савеза српских земљорадничких задруга. Његов задатак је био да као уредник листа Привредник живом ријечју агитира за ове двије институције. Он је такођер радио на културном подизању сељака, занатлија и трговаца преко бројних тема које је лист Привредник обрађивао. За вријеме Првог свјетског рата аустроугарске власти га затварају под оптужбом за велеиздају. Због болести, годину дана прије смрти, Аршинов подноси оставку на мјесто уредника листа Привредник, чији је главни уредник и сурадник био од самог оснивања 1898. године. Писао је бројне чланке из природних наука, пољопривреде, социјалне политике, пјесме и путописе, а највећи дио његових опсежних рукописа односи се на народно просвјећивање. Сурађивао је и у разним политичким и књижевним новинама, часописима и календарима.
Лазар Бачић
(Јасеновац, 1865 – Јасеновац, послије 1940)
Трговац, добротвор, члан “Привредниковог” Патроната. Заједно с братом Јованом бавио се трговином, у свом посједу имао је више трговачких радњи у Загребу и Јасеновцу, као и тамошњу циглану. Био је један од оснивача Српске банке у Загребу, дугогодишњи предсједник Црквене општине у Јасеновцу, члан “Привредниковог” Патроната у вријеме његовог оснивања 1911. године и један од његових највећих добротвора. Заузимао се за збрињавање српске омладине, пославши “Привреднику” само из свог мјеста 104 ђака за шегрте. Поред редовитих новчаних приноса, 1921. године поклонио је “Привреднику” своју двокатницу с радњом у Загребу (Бериславићева бр. 4) и 100.000 динара. Као истакнути национални радник био је изведен пред суд у Загребу као један од 53 Србина који су проглашени велеиздајницима. Његову имовину усташке власти су конфисцирале и употријебиле његова индустријска постројења за отварање логора 3 – Циглане који је на том мјесту постојао до 23. априла 1945. године..
Лукијан Богдановић
(Баја, 1867 – Бад Гастеин, 1913)
Архиепископ карловачки, патријарх српски, добротвор, члан “Привредниковог”Патроната. Завршио је студије права на Митрополитском лицеју у Јегри. Замонашио се 1891. године у манастиру Беочин. Крајем 1897. године именован је за епископа будимског. Својим заузимањем за подизање нових школа и личним прилогом у износу од 10.000 круна значајно је поправио стање у овој сиромашној епархији. У вријеме покушаја затварања српских вјероисповједних школа истакао се у борби против повреда права српског народа. За патријарха је изабран 1908. године. Нестао је 1913. године за вријеме лијечења у бањи Бад Гастеин, да би његови посмртни остаци били пронађени у ријеци два мјесеца касније. По свему судећи, у његову смрт је била умијешана угарска влада. Патријарх Лукијан је био један од оснивача “Привредниковог” Патроната, његов активни члан и добротвор.
Никола Ћук
(Брувно, Лика, 1860 – Загреб, 1937)
Трговац, добротвор, оснивач и члан управе Српске банке у Загребу, један од оснивача и члан “Привредниковог” Патроната. Врло брзо је од шегрта постао успје шан трговац па је већ са 25 година отворио самосталну трговачку радњу која је убрзо постала једна од највећих и најпознатијих у Загребу, а он се веома брзо обогатио тргујући вином и шампањцем. Никола Ћук био је оснивач и члан управе Српске банке у Загребу, а помогао је и при оснивању и раду Савеза српских земљорадничких задруга и многих других привредних установа у Загребу. Био је један од оснивача Српског привредног друштва “Привредник” и његов велики добротвор. На почетку рада “Привредника” уступио је свој виноград у близини Загреба као својеврсно прихватилиште, одакле је преко 2.000 питомаца послано на обучавање на разне занате и трговину. Као кум и један од најближих сурадника Владимира Матијевића, Никола Ћук је значајно допринио привредном подизању и јачању српске националне привредне омладине у Хрватској. За вријеме Првог свјетског рата, заједно са супругом Јеленом, пожртвовано и великодушно је помагао и збринуо велики број ратне сирочади. Због своје дјелатности био је на мети хрватских националиста, неколико пута је претрпио разарања и пљачкања своје радње, а у протусрпским демонстрацијама у Загребу 1902. године, када је до темеља разорена зграда у којој су били смјештени “Привредникови” питомци, у рушилачком бијесу посјечен је и виноград Николе Ћука у којем су се налазиле те просторије.
Исидор Добровић
(Шиклош, 1841 – Дарувар, 1914)
Трговац, велепосједник, добротвор и члан “Привредниковог” Патроната. Основао је фонд за подизање српског привредног подмлатка, чија су средства износила око 240.000 круна. Сваке године уплаћивао је “Привреднику” износ од 2.000 круна. Помагао је подизање српских школа. Уз континуирану помоћ, са супругом Христином, поклонио је “Привреднику” двије куће у Дарувару и велики број акција Српске банке у Загребу. Као један од највећих добротвора био је први доживотни предсједник “Привредника”.
Христина Добровић
(Дарувар, 1851 – Дарувар, 1910)
Добротворка, оснивач и доживотна предсједница Добротворне задруге “Српкиња”. Супруга Исидора Добровића. Заједно с њим током живота приложила је “Привреднику” преко 30.000 круна.
Еген Думча
Пешта?/Коморан?, 1838 – Сент-Андреја, 1917)
Трговац, велепоседник, добротвор, члан “Привредниковог” Патроната. Потјече из цин царске обитељи. Налазио се на високим положајима у српској црквеној заједници, био је члан управе Српске банке и предсједник њене управе у Будимпешти. Био је градоначелник Сент-Андреје 27 година и за то вријеме је значајно допринио развоју града. Са супругом, Петронелом Блажић, оснивао је бројне задужбине и подизао школске зграде. Као патрон “Привредника”приложио је Друштву 52.000 круна..
Миле пл. Дракулић
(Мрсињград, Лика, 1825 – Загреб, 1908)
Капетан, заступник, добротвор, члан “Привредниковог” Патроната. Сву своју имовину у износу од 10.000 круна оставио је “Привреднику” с препоруком да се оснује фонд који ће носити његово име, а чији ће се приходи трошити за обучавање сиромашних шегрта за занате и трговину.
Лазар Дунђерски
(Србобран, 1833 – Србобран, 1917)
Трговац, велепосједник, индустријалац и добротвор. Студије права у Бечу је напустио после непуних годину дана и посветио се привреди. За кратко вријеме успио је увећати почетни капитал, а новац из трговине улагао је у земљу, купујући имања од мађарске властеле. Оснивач је и помагач великог броја индустријских и привредних подузећа, као и новчаних завода. Био је предсједник Српске банке у Загребу. Помогао је подизање зграде Српског дјевојачког васпитавалишта у Будимпешти, приложио је и 50.000 круна будимпештанском санаторију краљице Јелисавете за туберкулозне болеснике, а током балканских ратова помагао је и црвеном крсту Србије и Црне Горе. Као велики патриота и донатор “Привреднику” је поклонио 100.000 круна.
Јован Ђуричић Биорац
(Ириг, 1844 – Рума, 1912)
Трговац и велепосједник, добротвор, члан “Привредниковог” Патроната. По пресељењу у Руму, започео трговати храном и стоком. Преданим радом дошао је до великог успјеха и угледа. Као велики родољуб био је члан свих народно-просвјетних установа, предсједник српске црквене општине, начелник Руме и предсједник румске штедионице. Један је од оснивача и чланова управе Српске банке у Загребу.
Катица Ивошевић
(Винковци,1850 – Винковци, 1934)
Добротворка и чланица “Привредниковог” Патроната. Поклонила је “Привреднику” 1912. године штедну књижицу Српске банке у Загребу с износом од 40.000 круна, с тим да она доживотно убире камате по улогу. Десет година касније “Привреднику” је поклонила 300.000 круна готовине, 7 акција Српске банке у Загребу и кућу у Винковцима. Преносећи имовину на “Привредник” одредила је да се она искључиво користи за подизање привредног подмлатка.
Ђорђе Јагњић
(Цаге, Окучани, 1855 – Пакрац, 1931)
Трговац, добротвор, члан “Привредниковог” Патроната. Међу првима се прикључио “Привреднику”. Један је од оснивача и чланова управе Српске банке и Савеза српских земљорадничких задруга у Загребу. У Пакрацу је основао Прву српску штедионицу. Веома се залагао за ширење српских земљорадничких задруга у Аустро-Угарској. Захваљујући њему из пакрачке епархије послано је преко 2.000 сиромашне дјеце на изучавање заната и трговине. Поклонио је “Привреднику” своју кућу у Пакрацу.
Петар Влатковић
(Карловац, ?– Карловац, 1932)
Посједник, трговац, добротвор, члан “Привредникова” Патроната. Послије смрти супруге Марије поклонио је “Привреднику” акције у вриједности од 12.200 круна и тиме је основао Фондацију “Петра и Марије Влатковић из Карловца”.
Паја Јовановић
(Вршац, 1859 – Беч, 1957)
Сликар, члан “Привредниковог” Патроната. Завршио је умјетничку академију у Бечу, уживајући стипендију Матице српске. Рано се прикључио “Привредниковом”раду, дајући годишње новчане донације и поклањајући своја драгоцјена умјетничка дјела Друштву.
Марија Јакшић
(Славонски Брод, 1852 – Славонски Брод, 1918)
Рођена Косић, велепосједница, добротворка, чланица “Привредниковог” Патроната. Била је удана за Васу Јакшића трговца из Дервенте. Послије мужеве смрти, 1904. године, “Привреднику” и Српском просвјетно-културном друштву “Просвјета” из Сарајева поклања по 20.000 круна. Поред тога, српској црквеној општини у Дервенти поклонила је своје акције Српске банке, српској црквеној општини у Славонском Броду оставила је виноград с кућом, а српској црквеној општини у Требињу кућу у Задру..
Стеван С. Калембер
(Бјелопоље, Кореница, 1862 – Београд, 1946)
Трговац, народни заступник, добротвор, члан “Привредниковог” Патроната. Најприје је радио као трговачки помоћник у Госпићу и Загребу. У Кореници је отворио радњу 1887. године. Био је посланик на Српском народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима, гдје се залагао за црквено-опћинску аутономију. Као присталица народног јединства припадао је Хрватско-српској коалицији. У велеиздајничком процесу, 1908–1909, провео је годину и два мје сеца у истражном затвору, а затим је осуђен на 6 година затвора. Биран је за заступника у Народној скупштини Краљевине СХС. Један је од оснивача Српске банке и члан њеног најужег руководства. Налазио се на положају предсједника српске православне црквене општине у Загребу и Кореници, потпредсједника загребачког Епархијског савјета и члана Патријаршијског савјета, као и предсједника Српске штедионице у Кореници. Више пута је одликован. Захваљујући њему из кореничке опћине послано је преко 300 сиромашних ђака у “Привредник” како би се оспособили за занате и трговину.
Паулина Матијевић
(Карловац, 1861 – Париз, 1926)
Велика добротворка, чланица “Привредниковог” Патроната. Паулина Матијевић, рођена Лађевић, удала се за Владимира Матијевића 1883. године. Једна је од утемељивача тзв. Крајцарашког друштва (друштва српских госпођа које су свакодневно скупљале ситне добротворне прилоге), из којег је настала прва Српска школа у Загребу. Њеном иницијативом основана је Женска добротворна задруга “Српкиња” у Загребу, из које је произашао Српски дјевојачки интернат, чији је задатак био одгој женског подмлатка. Крајем 1904. године “Привредник” је проширио своју дјелатност и на бригу за женску дјецу управо захваљујући настојањима Паулине Матијевић. Сав свој иметак, 4.000 акција Српске банке у Загребу, оставила је “Привреднику” за вјечито уздизање и унапређивање сиромашне српске омладине.
Хаџи Гавра Плавшић
((Вуковар, 1849 – Нови Сад, 1937),
апотекар, добротвор, члан “Привредниковог” Патроната. Један од оснивача Српског централног кредитног завода у Новом Саду. Убрајан је међу настављаче рада некадашње Уједињене омладине српске. Како није имао дјеце највећи дио своје имовине оставио је “Привреднику”. Оставио је бројне легате српским православним општинама у Новом Саду, Вуковару и Белој Цркви, као и Матици српској, Добротворној задрузи “Српкиња”, Српском учитељском конквикту, Задрузи Срба занатлија и Фонду српске Велике гимназије у Новом Саду..